TRUDNICE TREBA DA JEDU „ZA DVOJE“ ALI NE „KAO DVOJE“
Do nedavno se verovalo kako buduće mame treba da unose količinu hrane za dvoje, međutim danas je obrnuto, posebno se vodi računa da se ne poveća telesna masa iznad preporučene i da se spreči opasnost od pojave gojaznosti.
Važno je pravilno unositi namirnice i imati redovne obroke što podrazumeva doručak, ručak, večeru i dve užine. Nije bitno samo voditi računa o količini hrane koja se unosi svakodnevno, već poseban naglasak staviti na kvalitet i izbor namirnica. Ishrana pre i posle trudnoće utiče na pravilan rast i razvoj bebe.
U prva tri meseca, usled jutarnjih mučnina i povraćanja dešava se da buduće mame zadrže svoju telesnu masu, ali svakako preporučljiv porast telesne mase je do 4 kg (povećanje dnevnih energetskih potreba za 150 kcal) i svake sledeće nedelje po 0,5 kg do porođaja (povećanje dnevnih energetskih potreba za 300 kcal što je dovoljna količina energije za rast i razvoj bebe). Optimalnim se smatra povećanje telesne težine trudnice za 9-11 kg. Redovna kontrola telesne mase je neophodna za vreme trudnoće.
Pod pravilnom ishranom se smatra raznovrsna ishrana koja sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine i minerale. Potrebno je da se zadovolje potrebe za hranljivim materijama kako mame tako i bebe. Ishranu treba bazirati na tri glavna obroka i dve užine. Takođe je jako bitno da biramo šta jedemo i kako pripremamo obroke (prženu i pohovanu hranu treba izbegavati).
Povrće je odličan izvor biljnih vlakana i vitamina što ga čini neophodnim u svakodnevnoj ishrani trudnica kako u vidu salate tako i pripremljeno na pravilan način. Zeleno lisnato povrće je dobar izvor folne kiseline i gvožđa.
Gvožđe je potrebno da bi se napravila dodatna crvena krvna zrnca, zato je neophodno unositi dosta namirnica sa većim sadržajem gvožđa kao što su mahunarke, špargla, soja…
Folna kiselina je od izuzetne važnosti za pravilan rast i razvoj ploda, regeneraciju ćelija i sintezu DNK. Folna kiselina ima ulogu i u prevenciji komplikacija trudnoće. Folat se pored zelenog lisnatog povrća nalazi još u pasulju, karfiolu, prokelju, kupusu…
Umesto hleba i peciva od belog brašna birajte hleb i proizvode od celog zrna žitarica jer sadrže minerale, vitamine i biljna vlakna. Pšenične klice su takodje bogate sadržajem gvožđa.
Šećeri jesu potrebni ali je jako važno koju vrstu šećera unosimo. Uvek se pre odlučite za sveže ili koštunjavo voće, sveže ceđene voćne sokove nego za čokoladice i keksiće.
Mleko i sirevi su daleko najbolji i najbogatiji izvor kalcijuma tako da ih ne smemo izostaviti iz ishrane u periodu trudnoće.
Uz kalcijum potrebno je unositi i vitamin D koji pomaže kalcijumu u formiranju kostiju i zuba. Vitamin D se stvara u organizmu tokom boravka na suncu i nalazi se u nekim namirnicama (svinjska mast, riba, losos, haringa, tuna, riblje ulje, jaja, puter, pečurke).
Želimo vam zdravu trudnoću! Ne zaboravite da je po porođaju važno utvrditi vraćanje funkcije ovulacije. Babinje (ili puerperijum) je period posle porođaja i tipično traje 6-8 nedelja. Maybe Baby je i ovde od koristi jer pomaže ženi da utvrdi prvu ovulaciju (plodne dane) po porođaju.